Zajednica Srba Rijeka

Community of Serbs in Rijeka

Trg Sv. Barbare 

51000 Rijeka

Hrvatska

tel. ++385 51 / 330 - 867

fax. ++385 51 / 330 - 873

e-mail:  vsnm-ri@net.hr 

Vijeće srpske nacionalne manjine

za Grad Rijeku

City Council of Serb National Minority Rijeka

Isidora Sekulić

Hvalite me posle

Prva žena član SANU. Samo Njegošu knjiga duboke odanosti

Na današnji dan, pre tačno 45 godina, umrla je Isidora Sekulić za koju je Jovan Deretić napisao da je "prva žena pisac u našoj književnosti koja je ostavila delo trajne vrednosti".

Isidora Sekulić rođena je u Mošorinu, u Bačkoj, 1877. godine (u Prosvetinoj "Maloj enciklopediji" i u "Istoriji književnosti" J. Deretića kao godina rođenja stoji 1887). Poput mnogih školovanih žena tada, radila je kao nastavnica prvo u Pančevu, a zatim u Šapcu i, od 1919, u Beogradu. Počinje da objavljuje relativno kasno, tek posle tridesete godine. Piše putopise, prozu i esejistiku, koji mnogi određuju kao osnovnu formu njenog dela.

Najpoznatije knjige su joj "Saputnici", "Pisma iz Norveške", "Hronika palanačkog groblja", "Đakon Bogorodičine crkve", "Analitički trenuci i teme I-III". U esejima najviše piše o domaćim i stranim piscima, o književnosti uopšte, ali i o drugim umetnostima, jeziku, filozofiji, drugim kulturama i narodima... Celu knjigu, ipak, posvećuje samo jednom piscu i, u skladu sa tim, naslovljava je "Njegošu knjiga duboke odanosti". Bila je i poliglota tako da se bavila i prevodilačkim radom.

Isidora Sekulić živele je povučeno, u svetu knjiga, bez porodice koju je rano izgubila. Bila je bolešljiva, od majke, koju nije zapamtila, nasledila je, kako kaže, "potpunu tuberkulozu", sa očeve strane "ludilo i razne oblike nervne poremećenosti". I pored toga mnogo je putovala, bila je u Francuskoj, Nemačkoj, Engleskoj, Skandinaviji, Rusiji, Africi, Maloj Aziji. U Maroko je putovala ugljarskim brodom, onako "kako putuju siromašni ljudi kao što sam ja".

To njeno siromaštvo zapravo je svesno traženo. U jednom pismu ona kaže: "Prema novcu imam otprilike odnos koji Anglo-Amerikanci imaju prema nesrećnoj, meni tako dragoj, Francuskoj: u nuždi, da; van nužde, ne treba mi. Nijedan veći honorar nisam do sada uzela."

Ostaće zapisano i to da je Isidora Sekulić prva žena koja je postala akademik, za dopisnog člana Akademije primljena je 1939. godine, a za redovnog 1950.

U jednom intervjuu iz 1957. godine Isidora je rekla: "Volim tišinu(...) Ako nešto vredim neka kažu posle moje smrti, a ni dva dana pred smrt ne želim da me hvale." Umrla je godinu dana kasnije, u 81. godini života.

Kritike i pretnje
I kad je pisala književnu kritiku, smatraju stručnjaci, Isidora nije bila sudija već tumač, u sukobe nije ulazila, radije je ćutala i u ćutanju pokušavala da kontraste sagleda kroz zakon ravnoteže. Tu ravnotežu dobro su uzdrmala dva čoveka: Jovan Skerlić i Milovan Đilas. Od kritike prvog, koji joj je zamerao na kosmopolitizmu kad mu vreme nije (doba pred Prvi svetski rat), "pocrvenela je do kose". Drugi se dotakao njene knjige o Njegošu. Posle te kritike bila je pripremila sve da se obesi kad dođu da je hapse, a napisani drugi deo knjige o piscu "Gorskog vijenca" bacila je u peć.

LJ. P.